english srpski





Udruženje poslovnih konsultanata Srbije


Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Poslovna inteligencija od informacije do profita - strategija - eMagazin


Autor: Milan Kukrika

Sledeći tekst >>



Poslovna inteligencija (1)

Prvi deo – To BI or not to BI?

Glupo riskiranje je ono što čini život vrednim življenja - Homer Simpson

"Sve čovekove stvari vise o tankom koncu", rekao je Šekspir. Cilj ovog serijala je da pruži uverljivu argumentaciju da se taj konac zove (i oduvek se zvao, mada možda ne uvek pod istim imenom) poslovna inteligencija.

Vreme prošlo – veliki rizik Natana Rotšilda

Bankarska familija Rotšild, imala je skromne početke u jevrejskom getu Frankfurta u Nemačkoj. Čvrsti zakoni grada učinili su nemogućim da mrdnu van geta, ali snalažljivi Jevreji su ovo preokrenuli u vrlinu - to im je dalo samopouzdanje i entuzijazam da sačuvaju svoju kulturu po svaku cenu.

Rodonačelnik dinastije Mejer Amšel je svojih pet sinova rasporedio na strateške tačke u Evropi - Natan je osnovao banku u Londonu, Džejms se preselio u Pariz, Amšel u Frankfurt, Solomon u Beč, a Karl, najmlađi sin otišao je u Napulj. Kada se u Belgiji zaoštrio vojni položaj, Natan Rotšild u Londonu ne nalazi više mira. Natan Rotšild nije kao njegov otac, čovek mirne staloženosti, on je nervčik koga šibaju suludi tempo poslova i brige za umnožavanje novca, dovodeći ga često do manije gonjenja. Svugde on sluti atentate protiv njegove ličnosti. Hvata ga jeza od pomisli na krvave ratove koje je sam finansijski pomagao. Ali sva ta psihička sputavanja treba sad savladati, kad se radi o biti ili ne biti. Hoće da pređe sam na kontinent, da bi iz blizine pratio tok događaja. Ali on ipak ostaje kao moderni vojskovođa daleko iza fronta u svom glavnom štabu: na londonskoj berzi. Romantična priča o tome putovanju je ponovo demantovana. Umesto toga šalje on u Ostende jednog agenta koji ima zadatak da ga najbržim putem obavesti o ishodu borbe. Ovom okretnom čoveku polazi za rukom da uhvati prve novine koje su javljale pobedu Alijanse. Sada se dakle ne sme gubiti ni trenutak. Ukrcao se na prvi parobrod koji ide za Englesku, najglavnije je i najvažnije je da se vrati u London pre nego što se tamo sazna šta se na Vaterlou desilo. Trik uspe: drugog dana niko na berzi još ne zna kako se svršila bitka. Ali Rotšild je opet tu, a Rotšild to mora znati. Saleću ga pitanjima, a on stoji iznuren i bled i samo sleže ramenima.
Bliher i Velington su dakle potučeni? Napoleon je pobedio? Rotšild ne kaže ni reči.
Sada se dakle tačno zna: Engleska je izgubila presudnu bitku. Divlja besa je nastala, kursevi se srozavaju, i dok drugi berzijanci bacaju na tržište vrednosne hartije po svaku cenu, Rotšild kupuje krišom, kao uvek, i sa najvećim tehničkim rafinmanom efekte budzašto. Drugog dana saznaje se da su saveznici pobedili, a berza u pobedničkoj ekstazi pada iz jedne krajnosti u drugu: vrednosne hartije koje juče nisu vredele ni pet para danas su skupocene kao čisto zlato. Preko milion funti sterlinga zaradio je Rotšild toga dana.

Vreme sadašnje- Šta se promenilo od Rotšilda?

Bez obzira na to šta je pojedino preduzeće registrovalo kao svoju osnovnu delatnost, sve veći broj preduzetnika i menadžera najveći deo vremena troši na procesiranje informacionih sadržaja. Praktično ne postoji više profil delatnosti koji ne zahteva od čoveka aktivno praćenje, prijem i produciranje sve veće količine informacionih sadržaja. Natan Rotšild se poslužio tzv. prethodnim saznanjem da bi oblikovao strategiju i stvorio poslovnu priliku kojom se debelo okoristio. Ako je 1815. godine bilo moguće registrovati rane signale koji najavljuju značajne poslovne trendove samo posredstvom obaveštenog pojedinca, posedovanjem brze kočije ili službe goluba pismonoša, tada ponosni vlasnici i korisnici savremenih poslovnih sistema sa tehnologijama brzine svetlosti verovatno nemaju mnogo argumentovanih izvinjenja i objašnjenja za neinformisanost i potpuno iznenađenje.

Za razliku od Rotshildovog doba danas je neverovatno koliko nam vrednih poslovnih informacija provocira sva čula, a mi ih ne znamo opipati, videti, čuti, pa ni omirisati, a kada ih nekim čudom i registrujemo, ne znamo ih pretvoriti u pravovremenu odluku.

Prema analizama Gartner grupe tipično preduzeće je u stanju da analizira samo deset posto prikupljenih podataka. Najveća prepreka da se pristupi analizi preostalih 90% nije informaciona tehnologija nego nedostatak apetita – i pored očigledne potrebe od strane menadžmenta jednostavno nema stalne i velike potražnje za informacijama. Tehnička superiornost informacionih sistema: brzina pristupa, laka prilagodljivost korisniku (“ad-hoc izveštaji”), laka čitljivost izveštaja te uveravanje “da je to prava stvar” ne mogu biti protivteža otporu menadžmenta. Zašto? Menadžment je “potrošač robe” koju ti sistemi proizvode, odnosno menadžment je konzument informacija za donošenje strateških i taktičkih odluka. Ako nema potražnje za robom, nema potrebe ni da se ona proizvodi!

Postoje dva važna razloga za nedostatak apetita kada je u pitanju poslovna inteligencija:
• previše nade se polaže na intuiciju («osećaj za filing»)
• ignoriše se činjenica da su podaci (ma koliko ih mnogo bilo) samo podaci, a primenjeno znanje je moć.

Opasnosti od oslanjanja isključivo na intuiciju su očigledne. Tržište je okrutan mehanizam, opstaju samo najjači, a dobra informacija ponekad je bolje sredstvo opstanka od dobrog proizvoda. Nijedno ozbiljno preduzeće u uslovima kakvi danas vladaju na tržištu, (a pri tome se misli na žestoku konkurenciju, sve zahtevnije kupce i okolnosti koje se menjaju neverovatnom brzinom), ne može sebi da priušti grešku da se poslovne odluke donose intuitivno, na temelju subjektivnih procena menadžera.

Američki žargon poznaje i upotrebljava reč koja objašnjava međudelovanje intuicije i razuma: Educated Guess (“obrazovno pogađanje”). To znači da onaj ko više zna lakše i tačnije može pogađati.
Tu na scenu dolazi drugi sindrom – nesposobnost razlikovanja podataka od informacija koje stvaraju dodatu vrednost. U informatici je postalo čuveno GIGO («garbage in - garbage out» -"đubre u računar, đubre iz računara)" pravilo. Dok neka nekonvencionalna seoska biblioteka može do izvesne granice da ne obraća pažnju na bitne vrednosti dokumenata koje sakuplja i da ostavi korisniku da sam odvaja žito od kukolja, informaciona osnova na kojoj počiva poslovna inteligencija to sebi nipošto ne može dozvoliti. Kod nje je presudan kvalitet informacije koja je ušla u memoriju bez obzira da li je ona naučna, tehnička, socijalna, ekonomska, demografska ili politička. Informatički podržanu poslovnu inteligenciju možemo da zamislimo kao ogromnu mašinu za sortiranje, analiziranje, kritikovanje, ocenjivanje i sintezu neobrađenih podataka koji na kraju tih procesa postaju visoko definisani zbirovi reprezentativnih kvintesencija, ili kako je to Rable opisao, sama suština ljudskog znanja.

Važnost posedovanja kvalitetnih informacija posebno raste u novim i neočekivanim situacijama, u kojima preduzeće mora imati mogućnost da se brzo i bezbolno snađe, i izvuče za sebe maksimalnu korist. Za menadžera je kvalitetna ona informacija koja mu je na raspolaganju u momentu kad mu je potrebna, u koju se može pouzdati kao tačnu, i koja mu nosi novu vrednost, odnosno koja ima smisla u njegovom poslovnom okruženju i koju može upotrebiti u korist preduzeća. Ovakav način ponašanja modernog menadžmenta naziva se poslovnom inteligencijom.

Nadam se da su verni čitaoci do sada već odgovorili na pitanje iz naslova BI(ti) ili ne BI(ti)? Ovladavanje korišćenjem poslovne inteligencije postaje danas jednako važno, kao što je pismenost postala važna nakon što je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Brzina i uspešnost uvođenja informacionih sistema za podršku poslovnoj inteligenciji će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera. Kao i u ratu, za koji je Napoleon govorio da je jednostavna veština kojoj je izvršenje srž, tako i ovde preostaje još samo pitanje primene.

Sledeći tekst >>




Lista svih objavljenih autorskih tekstova konsultanata-trenera Poslovnih Znanja


kako planirati prodaju trening strategija planiranje prodaje obuka from Miodrag Kostic

Video sa javnog treninga “Unapređenje poslovanja primenom LEAN i KAIZEN-a” održanog u Privrednoj Komori Beograda 5 juna 2014 godine.


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed