english srpski





Udruženje poslovnih konsultanata Srbije


Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Web stranica vredna milion dolara - poslovna inteligencija (2) - eMagazin


Autor: Milan Kukrika

Sledeći tekst >>



Poslovna inteligencija (2)

Drugi deo – Kolumbovo jaje ili - Pa zašto niste?

''Pravi put do otkrića nije u traženju novih prostora; nego u gledanju drugim očima.'' - Marsel Prust

U prvom delu priče o poslovnoj inteligenciji (To BI or not to BI) ispričana je anegdota o poreklu bogatstva familije Rotšild i postavljeno pitanje šta je sa modernim Rotšildima. Pokazaćemo to primerima Kolumbovog jajeta i milion dolara vredne Internet stranice.

Vreme prošlo – Kolumbovo jaje

Prema legendi, prvi menadžer se zvao Kristofer Kolumbo. On je pošao ne znajući kuda ide, stigao je ne znajući gde se nalazi, kada se vratio nije znao da kaže gde je bio, a sve je finansirala država. Kolumbovo je ime uz priču o jajetu još 1585. godine u knjizi "Istorijat Novog sveta" spomenuo Benzoni. Anegdota govori na koji je način Kolumbo rešio problem zavisti drugih velikih pomoraca zbog toga što je baš on bio taj koji je otkrio Novi svet.

Kad se Kristofor Kolumbo vratio sa svog velikog putovanja preko Atlantika na kojem je 1492. godine za račun i slavu španskog kralja otkrio Ameriku, mnogi su mu pomorci govorili kako su i sami mogli otkriti novi kontinent, kritikovali ga tražeći dlaku u jajetu, i pokušavali da tako umanje vrednost njegovog postignuća. Našavši se s najglasnijima među njima za stolom, Kolumbo je odnekud izvadio jaje, kaže anegdota, i zatražio od svakog od prisutnih da to jaje postavi vertikalno na sto. Šta god bi koji od njegovih protivnika učinio, jaje ipak nije ostajalo vertikalno na stolu, nego se izokretalo u horizontalan položaj. Na kraju ga je Kolumbo uzeo, tresnuo njegovom tupljom stranom po stolu i - jaje je stajalo vertikalno. Na to su prisutni skočili i uzviknuli da su i oni to mogli učiniti, a Kolumbo je uzvratio: "Pa zašto niste?"

To je pitanje koje je i danas veoma aktuelno ako se analizira fenomen kreativnosti iz perspektive potencijalnih investitora. Cilj svakog preduzetnika je da se što brže obogati, a formula za koju vam nije potrebna briljantna poslovna inteligencija je – «kupi jeftino i prodaj što možeš skuplje!»

Problem je u tome što skoro svi znaju ovo pravilo, ali ga u praksi gotovo niko ne koristi. Uspešni investitori su hrabri, spremni da preuzmu rizik i da rade upravo suprotno od ostalih investitora, a teško je biti hrabar. Pravilo «Kupuj jeftino i prodaj skupo” je uslov sine qua non za postizanje respektabilnih kreativnih performansi. «Kupuj jeftino» znači aktivni lov na ideje koje su ili nepoznate, ili van granica ukorenjenog, a koje mogu da obećaju potencijal rasta. Većina preduzetnika u praksi primenjuje pravilo «Kupuj skupo” prihvatajući samo one ideje koje su očigledne i koje već svi koriste za rešavanje problema. Ako i kada se ove ideje jednom realizuju mogu da se prodaju samo vrlo jeftino (51-va pekara, 128-mi kiosk, 67-kafić u kraju itd..).

«Prodaj skupo» podrazumeva brzo pokretanje novih projekata čim originalna ideja bude validirana i ukaže na veliku verovatnost značajnog povrata investicija. Pravi primer za to je misija General Electrica (GE) iz pera Džeka Welcha: GE će biti "najkonkurentnije preduzeće na svetu" tako što će zauzeti prvo ili drugo mesto na svim lokalnim tržištima – popravljajući, prodajući ili zatvarajući svako preduzeće koje ne postiže vrhunske rezultate i koje nije u stanju da osvoji lidersku poziciju.

Pravilo «Kupuj jeftino» podrazumeva veliki rizik – većina netestiranih ideja ima male šanse da se pretvori u kreativne proizvode i usluge. Pravilo «Prodaj skupo» takođe podrazumeva veliki rizik – možda sam mogao prodati i skuplje da sam bolje kalkulisao ili sačekao, a možda niko neće hteti da kupi skupo Oni koji propuste da iskoriste priliku neće moći da očekuju nagradu. Ona je rezervisana samo za visoko motivisane osobe sa primerenim ličnim karakteristikama.

Kreativni ljudi u svemu vide dobru stranu, žele da menjaju stvari da bi napravili nešto bolje. Mnogi ljudi imaju ideje, ali malo ih pretvara te ideje u proizvode.

Peter Bazalgette, umetnički direktor Endemol Entertainment UK, kaže da kreativni ljudi imaju šest karakteristika:
• odsut¬nost predrasuda: "To znači dopustiti umu da luta gotovo kao u snu."
• nezavisnost uma: "Kreativni ljudi krše pravila, ne stvaraju ih."
• ne plaše se promene.
• "test praznog lista papira ... Kreativne ljude izaziva prostor i žele na njega nešto staviti."
• dobro razvijen smisao za humor.
• kreativni ljudi su borbeni i ambiciozni.

Pretvaranje neke ideje u posao, u pogon, zahteva i ori¬ginalnu ideju ("nešto ni iz čega") i naporan rad da bi se to ostva¬rilo. Sve se svodi na dva pitanja: "Zašto?" i "Zašto ne?", kao što pokazuje sledeći primer briljantne primene poslovne inteligencije:

Vreme sadašnje - zamisao o milion dolara vrednoj Internet stranici

Ako ste skloni zavisti verovatno ne biste trebali čitati sledeću vest jer je, kako stvari stoje, 21-godišnji student Alex Tew iz malog gradića u Engleskoj pametniji od mnogih preduzetnika, što je dokazao zaradivši na Internetu milion dolara u četiri meseca. Alexu je zamisao o milion dolara vrednoj Internet stranici, www.milliondollarhomepage.com, pala na pamet dok je ležao u krevetu razmišljajući kako platiti studije - Prodajom pornografije, super tajnih formula ili tuđe intelektualne svojine? Ni slučajno. Sve što je Alex ponudio na prodaju su pikseli, sitne tačkice koje se pojavljuju na vašem monitoru kada dođete na bilo koju od milijardi postojećih Internet stranica.

Alexova ideja nije vrhunac dostignuća u tehnologiji, ali je itekako inovativno rešenje jedne učestale pojave na Internetu – marketinga. Poslovna inteligencija sama za sebe nema ekonomsku vrednost. Potrebno je da poprimi oblik, da bude ugrađena u neki utrživi proizvod. Zamisao je bila, dakle, da svoju stranicu pretvori u reklamni pano od milion tačkica, (piksela), i svaku proda za dolar onima koji žele na nju staviti svoj logo. Kvadrat deset za deset tačaka, otprilike veličine jednog slovnog mesta, ponuđen je po ceni od 100 dolara.

Nekoliko je kvadrata prodao svojoj braći i prijateljima a kada je zaradio prvih 1000 dolara izdao je obaveštenje za medije sa sloganom "Posedujte deo istorije Interneta!". I pored početnog optimizma Axel nije ni slutio da će njegova stranica postati jedna od najposećenijih, da će brzo prodati sve piksele i da će biti gost u većini TV kuća. Alex Tew je blog otvorio 26.8.2005. Za tri dana je zaradio 400$. Nakon što je BBC preneo vest o ovom sajtu, prodaja piksela udvostručila se za manje od 6 dana. Njegov blog 12.9. beleži 35000 posetilaca. 12.11. je posetio USA. Gostovao je na: CNN, Wall Street Journal, Vanity Fair, MSNBC, ABC News, Fox News, BBC, ABC... Ubrzo su oglašivači, od agencija za upoznavanja, agencija za nekretnine i kockarnica pa sve do londonskog Timesa počeli plaćati piksele s linkovima na njihove stranice.

1. januara 2006 godine na aukciji na Ebayu je ponuđeno poslednjih 1000 piksela. Aukcija je završena 11. januara 2006. godine sa izlicitiranih 38.100 američkih dolara. Alex je tako postigao ukupnu zaradu od $1,037,100 USD Osim Alexa prezadovoljni su bili i oglašivači jer su za male pare obezbedili fantastičnu gledanost - ovu stranicu dnevno poseti od 500.000 do 1.000.000 radoznalih posetilaca. (podatak iz decembra 2005. godine).

Nošeni talasima Alexove slave njegov sajt su doslovno kopirali i mnogi drugi u nadi da će pobrati jednak ili veći dio kolača, ali još su Lindberg (preletanje Atlantika) i Armstrong (hodanje po Mesecu) pokazali da se samo prvi pamte... U sledećem broju ćemo (u Šeherezadinom stilu) dati ubedljive dokaze da je krivac za pitanje „Pa zašto niste?“ njeno veličanstvo Amigdala. Posle toga je lako da se Kolumbov i Alexov primer pretvori u primerenu metodologiju i demonstrira moć primene poslovne inteligencije u prevazilaženju barijera vezanih za donošenje poslovnih odluka u uslovima velikog rizika.

Svima koji o ovoj temi žele da saznaju nešto više, a nestrpljivi su da čekaju sledeći nastavak E-magazina redakcija preporučuje da pročitaju novu knjigu Milana Kukrike – Poslovna inteligencija – od informacije do profita ili da posete istoimeni seminar.

Sledeći tekst >>




Lista svih objavljenih autorskih tekstova konsultanata-trenera Poslovnih Znanja


kako planirati prodaju trening strategija planiranje prodaje obuka from Miodrag Kostic

Video sa javnog treninga “Unapređenje poslovanja primenom LEAN i KAIZEN-a” održanog u Privrednoj Komori Beograda 5 juna 2014 godine.


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed